„Станимо поред Дрине и чујмо шта нам поручују старобродски мученици, да их не заборавимо и да их се сјетимо не само на данашњи дан, него да се молимо за њих као што се и они моле за нас“ порука је са обиљежавања 81. годишњице страдања Срба у Старом Броду код Вишеграда упућена од стране Његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, а који је заједно са свештенством СПЦ у спомен-комплексу служио парастос за побијене.
Тог 22. марта 1942. године Пајо Ђерић је имао само четири године и сјећа се дана када су усташе њега и хиљаде Срба са подручја Сарајевско-романијске регије протјерали на Дрину како би ту поставили границу НДХ.
Ђерић се сјећа и да је тада видио усташког команданта Јуру Францетића.
„Цијели дан је трајао покољ над недужним народом, и тек у послеподневним часовима су се појавили њемачки чамци. Нијемци више нису могли са друге стране Дрине да гледају шта се дешава и одлучили су да помогну напаћеном народу. Тада сам у страни изнад Дрине видио Јуру Францетића како виче „примирје“ испричао је Ђерић.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић са делегацијом општина Ново Горажде и Соколац положио је вијенац на спомен обиљежје и поручио да се овакав злочин никада не смије заборавити.
„У наредном периоду уз помоћ Владе РС биће завршен пут који води од Вишеграда према Старом Броду како би сви они који желе да посјете ово мјесто могли и лакше и брже да дођу“ рекао је Ђуревић.
У покољу који се догодио на данашњи дан прије 81 годину највише људи је страдало са подручја општине Соколац, њих око 2.500 рекао је начелник ове општине Милован Бјелица.
„Овом приликом желим да поменем нашег књижевника Момира Крсмановића који је први писао о овом страшном злочину у вријеме када о томе још није смјело да се говори“ рекао је Бјелица.
На празник Младенце, 22. марта 1942. године Јуре Францетић је са још десет пуковнија покренуо акцију чишћења свега што је српско са простора Сарајевско-романијске регије.
Према подацима у акцији је учествовало око десет хиљада усташа који су српско становинштво убијали и протјеривали према Дрини.
У Вишеграду италијанска војска није дозвољала прелаз преко старе ћуприје па су се збјегови кретали низводно Дрином према селима Стари брод и Милошевићи гдје су их усташе дочекале и масовно убијале.
Они који су преживјели овај масакр, деценијама касније су испричали како су гледали жене са дјецом у наручју како скачу у хладну Дрину само да би избјегли усташки нож.
Преко 600 српских дјевојака је спас потражило у Дрини само да се усташе не би иживљавале над њима.
Покољ су у Милошевићима прекинули Нијемци и то на захтев Милана Недића, јер према причама свједока, чак ни они више нису могли да гледају како се усташе иживљавају над дјецом, женама и старцима.
О овом злочину се годинама касније у бившој Југославији није смјело причати. На споменику жртвама који је подигнут у спомен-комплексу Стари брод су уклесане ријечи: „ Опростите нам ви који сте овде страдали, а 66 година смо ћутали о вама. Ипак вас нисмо заборавили јер овакве ране на срцу никад не зарастају. Злочинцима смо опростили, нек им је лице црно пред Божјом светлошћу. Радујте се, јер сте у Царству небеском и молите се за грехе наше“.
М.Кусмук/Б.Марковић