Међународни дан посвећен особама са Дауновим синдромом обиљежава се данас широм свијета. Свјетски дан особа са Дауновим синдромом установљен је 2006. године, а 21. март симболично је изабран за тај дан, јер представља ознаку хромозома (три копије хромозома 21) који је јединствен за особе са Дауновим синдромом.
Даунов синдром је генетски поремећај који је добио име по доктору Џон Ленгдону Дауну, који га је као посебно стање открио 1866. године.
Симбол овог дана су шарене или различите чарапе.
Шареним чарапама показује се подршка борби особа с Дауновим синдромом да се интегришу у друштво, да им се осигура мјесто у вртићу и школи, да им се обезбиједи посао.
Овај дан је прилика за подсjећање на важност промоције инклузивног образовања.
У 95-97 одсто случајева Даунов синдром није насљедна болест и јавља се у свим расама и економским групацијама.
У просјеку се једно од 1.000 или једно од 1.100 дjеце рађа са овим синдромом широм свијета.
Степен тешкоћа са којима се сусрећу особе са овим синдромом варира, али у сваком случају подразумијева интелектуалне потешкоће ( просечан ИQ је између 25 и 80), отежано учење, кашњење у развоју, могуће
здравствене проблеме као и карактеристичан физички изглед.
Сваке године на први дан прољећа, 21. марта, обиљежава се Свјетски дан Дауновог синдрома.
О.М