Навршиле су се 82 године од масовног покоља над недужним српским становништвом са подручја Сарајевско-романијеске и Горње дринске регије у Старом Броду низводно од Вишеграда.
Од марта до маја 1942. године у Старом Броду и Милошевићима звјеврски је побијено преко 6000 срба.
Њима је помен парастос служен данас у спомен комплексу Стари Брод, а служио га је Његово Високопресовештенсво митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење свештенства СПЦ.
„На данашњи дан окупљамо се на овом мјесту и сјећамо се догађаја који су тек последњих година потресли свијест српског народа јер се о њима деценијама ћутало. Дуги низ година нисмо ни смјели да знамо за страшно мјесто Стари Брод на Дрини јер је то подсјећало на масовни злочин над Србима“ поручио је митрополит Хризостом.
У покољу који се догодио на овом мјесту страдало је, према досадашњим подацима преко 6000 Срба, а од тога двије трећине њих је са подручја општине Соколац. Начелник ове општине Милован Бјелица рекао је да захваљујући првенствено књижевнику Момиру Крсмановићу и његовом дјелу „Тече крвава Дрина“ у којем су ови догађаји описани већина српског народа тек и сазнала за ово мјесто и злочин који се ту десио.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић истакао је важност обиљежавања овог датума, али и свих других који нас подсјећају на трашну судбину српског народа.
„Данас је важно и што је на овом мјесту доста младих људи који морају знати судбину и историју нашег народа“ рекао је Ђуревић додајући да ће у мају ове године такође на овом мјесту бити одржано централно обиљежавање у организацији Министарства рада и борачко-инвалидске заштите те позвао све грађане да се и тог дана окупе и одају почаст жртвама.
У прољеће 1942. године, на празник Младенце усташке трупе предвођене Јуром Францетићем покренуле су акцију чишћења свега што је српско са ромснијског платоа како би границу злогласне НДХ поставиле на Дрини.
Српски народ је у збјеговима се кретао од Вишеграда према Старом Броду како би на том мјесту прешли Дрину и спас од усташког ножа потражили у Србији.
Према подацима у акцији је учествовало око десет хиљада усташа који су српско становинштво убијали и протјеривали према Дрини. Они који су преживјели овај масакр, деценијама касније су испричали како су гледали жене са дјецом у наручју како скачу у хладну Дрину само да би избјегли усташки нож. Преко 600 српских дјевојака је спас потражило у Дрини само да се усташе не би иживљавале над њима.
У комплексу Стари брод данас стоји обиљежје у виду крста као знак сјећања на све српске мученике који су ту страдали, подигнута је спомен капела као и музеј.
М.Кусмук/ Т.Жужа