У Андрићевом институту у Вишеграду промовисан је Зборник докумената „Стари Брод“ у издању Фондације “Заборављени коријени”. На 640 страна Зборник доноси до сада необјављена докумената о страдању Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне. Обухвата данашње општине: Соколац, Пале, Источни Стари Град, Олово, Кладањ, Власеницу, Хан Пијесак, Рогатицу, Вишеград, Ново Горажде, Горажде, Чајниче и Рудо.
Документи потичу из Војног Архива у Београду, Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Архива Југославије у Београду. По први пут, јавности се представљају ови факсимили и преписи пресуда, извјештаја, записника и свједочења из 1946. и 1947. године.
Приређивач Зборника је оснивач Фондације “Заборављени коријени“ Драган Радовић.
„ У овој књизи ће многе породице моћи да пронађу податке о својим страдалим. Истраживачи и историчари ће то моћи да користе као подлогу за своје будуће пројекте, јер ће се заиста наћи обиље података и докумената важних за ову тему који су до сада остали непознати”, навео је Радовић.
Према његовим ријечима, Зборник пружа и сазнања о јавности непознатим злочинима и необиљеженим стратиштима Срба. Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да је још 1941. године на простору Вишеграда и Рогатице уз Дрину био збјег од 12.000 Срба из Срема, које су усташе намјеравале погубити, али да Њемачкој, која је баш у то вријеме нападала СССР, није одговарало да се на том простору врше злочини, а њемачки фашисти били су запрепашћени суровошћу усташких злочинаца.
“У једном од свједочења објављених у Зборнику, преживјели Србин Никола Билић наводи каква су звјерства Францетићеве усташе починиле над око 5.000 Срба који су бјежали према Дрини. Он свједочи да су том приликом многи поскакали у ријеку, гдје су се подавили. Жене су у Дрину бацале своју дјецу и за њима скакале само да не би пале у руке побјешњелих Френцетићевих хорди, јер су биле свјесне да их чека још страшнија смрт”, навео је Радовић.
Један од важнијих докумената је исказ Босе Кузмановић из Бијелих Брда код Рудог, која говори о страдању своје троје и избјегличко двоје дјеце из Рогатице у јуну 1943.године. Према њеном свједочењу, то петоро дјеце у њеној кући заклале су муслиманске усташе а њу су изболи ножевима. Тешко рањена она је тада међу усташама препознала Рамиза Косовца.
Милош Ковић , српски историчар и универзитетски професор истиче да је ово једна драгоцјена збирка докумената о српским страдањима у Другом свјетском рату на простору сарајевско-романијске регије.
„У Зборнику се налази суви докумнетарни материјал у коме ће многи пронаћи своје претке. Поред исказа сведока о томе шта се догодило, имамо и резултате суђења ,гдје се види да су зликовци који су затирали цела села и породице добили по пет до седам година затвора“, истиче Ковић.
Према његовим ријечима у овим временима, када је поново актуелизована тема о геноциду , потребне су нам овакве књиге и то преведене на свјетске језике, прије свега на енглески, шпански и руски , јер је, како истиче, потребно да се свијест о геноциду над српским народом прошири на цијели свијет.
М.Андрић