У вријеме када обиљежавамо 81 годину од страдања 6000 Срба у Старом Броду код Вишеграда никада није потребније да се српски народ уједињује, порука је са данашњег окупљања на овом мјесту.
Погром над Србима у Другом свјетском рату на простору Сарајевско-романијске регије, према новим подацима до којих је дошао свештеник Драган Вукотић, надлежни парох у Старом Броду, почео је 1941. године када су усташе на старој ћуприји звјерски маљевима убиле Србе из села Кочарим, Претиша, Твртковићи и бациле их у Дрину.
“Никада на том мјесту нисмо служили помен парастос, а знамо какви се све догађаји организују на ћуприји. Такође у Архиву БиХ стоји податак из 1964. године да су усташе 1942. године сустигле два збјега у селима Баримо и Милошевићи, гдје су сав народ који се затекао ту побили и бацили у ријеку па им се гробље не зна, са подручја вишеградске општине убијено је преко 500 Срба” рекао је Вукотић који је служио помен парастос код споменика за 6000 страдалих.
Он је додао да ће нови подаци који свједоче о страдању Срба на овим просторима, а до којих је дошао у Архиву БиХ у Сарајеву бити објављени у књизи која је у припреми.
” На овом мјесту је страдало преко 1000 дјеце. Ми смо упутили иницијативу Синоду Српске православне цркве да се старобродски мученици канонизују и надамо да ће она убрзо бити усвојена” додао је Вукотић.
Он је уручио захвалнице Спасилачком клубу “Волф” из Фоче и Равногорском покрету сарајевско-романијског округа за помоћ коју су годинама уназад пружали у организацији обиљежавања страдања Срба.
Пристутнима се обратио изасланик Српског члана предсједништва БиХ и предсједника РС Бошко Томић који је рекао да српски народ само када је сложан коже да превазиђе све недаће.
” Не смијемо више да дозволимо да опет након 80 година се окупљамо на стратиштима нашег народа. „Кад смо се 1992. године ујединили било је жртава, али много мање цивилних, а на овом мјесту је погинуло више људи него цивила за вријеме одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995.година. Кад смо јединствени не може нам нико ништа и можемо ићи напријед“поручио је Томић.
Министар рада и борачко инвалидске заштите РС Данијел Егић рекао је да наша огњишта морамо да пазимо и његујемо у миру као што смо и у рату бранили Републику Српску.
„Наша улога је да ово памтимо, да наша сазнања о овом преносимо на наша покољења, јер ево и данас након осам деценија ми сазнајемо нове податке о жртвама нашег народа“ нагласио је Егић.
“Српски народ нико ме смије да разједињује, никад као данас нам није било потребније да смо једно и да његујемо сјећање на жртве које су страдале у протеклим ратовима како би нама њиховим потомцима дали слободу и РС” рекао је начелник општине Вишеград Младен Ђуревић.
Ђуревић је истакао да данас имамо документованих више од 6.000 невиних са именима и презименима. како је рекао све звучи као плод извитоперене маште и као кошмар из којег се тешко пробудити.
„Зато је важно да се чува сјећање на страдале, али је, значајно и да као потомци страдалника наставимо живот, знајући његову вриједност и не заборављајући овакве догађаје“ додао је Ђуревић.
Сјећања на немиле догађаје из марта 1942.године још увјек живе у Ђилораду Ћебићу који је као један од преживјелих, а из његове куће убијено је 25 чланова.
“Нису нам дали да Дрину пређемо у Вишеграду на ћуприји, зато смо у збјегу кренули према Милошевићима и Старом Броду. Ту су нас сачекале усташе и направиле крвави пир над недужним народом. Лаж је била када су нам рекли да можемо да се вратимо својим кућама јер када су људи кренули назад и тада су их убијали. Мој отац је платио 12 дуката да би нас спасио” сјећа се Ћебић коме и дан данас у сјећању одзвањају урлици “Цурик усташ”.
Министар Данијел Егић и изасланик Бошко Томић положили су вијенац на споменик жртвама, док су руже у ријеку Дрину положиле делегације општина и остали званичници.
Пригодан културни програм „Култура сјећања“ извели су ученици СШЦ “Иво Андрић” под вођством професора српског језика и књижевности Дијане Инђић Милошевић, док је стихове посвећене страдалнивцима говорио Жељко Милошевић. Њима је министар Егић у знак захвалности уручио поклоне.
У Старом броду код Вишеграда прије 81 годину на празник Младенце 22. марта 1942. године почело је велико страдање Српског становништва са подручја сарајевско романијеске и Подрињске регије у акцији коју је спровела озлоглашена усташка Црна легија предвођена Јуром Францетићем, а све са циљем постављања границе тадашње НДХ на Дрини.
Према подацима у акцији је учествовало око десет хиљада усташа који су српско становинштво убијали и протјеривали према Дрини. Они који су преживјели овај масакр, деценијама касније су испричали како су гледали жене са дјецом у наручју како скачу у хладну Дрину само да би избјегли усташки нож. Преко 600 српских дјевојака је спас потражило у Дрини само да се усташе не би иживљавале над њима.
Покољ су у Старом броду, који је трајао до краја маја прекинули Нијемци на захтјев Милана Недића, јер како је устало упамћено, ни они више нису могли да гледају како се усташе иживљавају над дјецом, женама и старцима.
У комплексу Стари брод данас стоји обиљежје у виду крста као знак сећања на све српске мученике који су ту страдали, подигнута је спомен капела као и музеј.
М.Кусмук