Добродошли Радио Вишеград

АДРЕСА: Вука Караџића бб. 73240 Вишеград

ТЕЛЕФОН: +387 (58) 630-511

Добродошли Радио Вишеград |

Previous slide
Next slide


Културну манифестацију посвећену имену и дјелу нашег јединог нобеловца Ива Андрића отворила је у име Министарства просвјете и културе Републике Српске Милица Котур, која је нагласила да јој част што је поново у Вишеграду.


„Вишеградска стаза“ је једна од најстаријих и најзначајнијих културних манифестација у Републици Српској и то с разлогом јер представља спомен и сјећање као и знак величине нашег јединог нобеловца који је прве велике кораке направио баш овдје у овом граду и враћао му се у размишљањима. Он је и сада ту, а наша обавеза је да му се и на овај начин одужимо за велико наслеђе које нам је оставио“, рекла је она.


Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић обратио се ријечима захвалности свима који његују сјећање на нашег великана.


„Не дозвољавамо да култура и све оно што је везано за Иву Андрића падне у заборав. Ускоро ће и педесетогодишњи јубилеј ове манифестације и уз помоћ Министарства општина Вишеград даће свој максимум да она буде још садржајнија“, казао је он.


Бесједу о Андрићу говорио је професор доктор Предраг Петровић истакавши да је Вишеград одиграо веома важну улогу у Андрићевом животу те да се с правом може назвати родним мјестом његове књижевне имагинације.


„Колико је Андрић у том детињем узрасту у додиру са величанственом задужбином Мехмед паше Соколовића стекао те прве представе о историји, лепоти и трајању па је то искуство одиграло касније једну од кључних улога у његовом опусу, у његовим књижевним интересовањима“, рекао је Петровић.


У умјетничком дијелу програма доајен српског глумишта Тихомир Станић интерпретирао је „Баладу о Стојковићима”, а његова колегиница Весна Станковић позоришни комад „Милунка Савић“.


У музичком дијелу програма наступио је бенд „Оне три“ и вишеградске ученице Мирна Карабатак и Божана Мирковић.


На свечаној академији уручене су и награде библиотекарима као и награђеним на конкурсу СПКД „ Просвјета“ за ћирилични краснопис.

.

.

.

.

.

О.Марковић