Народна библиотека „Иво Андрић“ и истоимени Културни центар организoвали су промоцију монографије породице потомака родоначелника Марка Пецикозе из Вишеграда.
Аутор монографије Раде Пецикоза, опсежним истраживањем дошао је до закључка да се презиме које носи први пут помиње 1516. године на обронцима јужног дијела Златибора. Историјски догађаји, ратови, довели су до сеоба па су тако и Пецикозе расељаване од Будимпеште до Пакраца, а након рата између Аустрије и Турске, који је вођен од 1737. до 1739. године , у којем су се Срби борили на страни Аустрије, Турска је као побједник, са старог огњишта протјерала и преостале Пецикозе са јужног дијела Златибора-из Беле Реке.
„Они су расељени у оквиру босанског Санџака у; Рудо, Чајниче и Вишеград. У Рудом су Срби, у Чајничу Муслимани, а ријеч је Пецикоза Мићи који је примио ислам те сви који носе то презиме, а муслиманске вјероисповјести су и живе том мјесту као и у Сарајеву, Бијелом Пољу и Прибоју, потичу од њега. Друга грана расељених Пецикоза је у Вишеграду, а први који је ту дошао у 18. вијеку био је Марко и његова четири брата“, каже аутор монографије.
Према његовим ријечима Марко је први доселио у село Чешаљ, а потом су се његова три сина; Јован, Стеван и Милован доселили у Вељи Луг.
Професор емеритус Момчило Сакан каже да је Раде Пецикоза, како то озбиљно истраживање и захтјева, обрадио седам кољена свога презимена што је ријеткост на Балкану, гдје се, како каже, веома мало пише о породицама.
„Нама се у последње вријеме намеће нека нова филозофија разбијања породица и стварања нових вриједности, а ми знамо да, исто као у филозофији, свака наука када се нађе у кризи обраћа се филозофији, тако се и у друштву треба обраћати својим коријенима“, рекао је Сакан, нагласивши да преци како живи тако и упокојени инспиративно дјелују на своје потомке.
Аутор монографије Раде Пецикоза, рођен је 1949. на Вељем Лугу, општина Вишеград, гдје је завршио основну и средњу школу , а потом је наставио школовање на Војној академији у Београду гдје и сада живи и ради као судски вјештак за област саобраћаја.
О.Марковић