Полагањем цвијећа на споменике код Моста Мехмед паше Соколовића и у Андрићграду започета је 47. по реду традиционална манифестација „Вишеградска стаза“ посвећена једином српском новеловцу Иви Андрићу.
Уз звукове гитаре поред древног моста ученици Средњошколског центра који носи пишчево име говорили су одломке из чувеног романа “На Дрини ћуприја“.
Велики успјех је да ђаци у данашње вријеме поред модерних технологија изучавају и читају Андрићева дјела и желе да знају више о писцу који је дио свог дјетињства провео у Вишеграду, рекла је директор СШЦ Драгана Зечевић.
Начелник вишеградске општине Младен Ђуревић каже да је задовољство видјети да се млади интересују за књижевност и лик Иве Андрића.
„Низом свечаности величамо лик и дјело Андрића и то је најмање што можемо урадити обзиром на то што је он урадио за Вишеград и наш народ“, додао је Ђуревић.
Пишчев дух никада није престао да постоји у овом граду, а ми се трудимо да у склопу разних активности и програма сачувамо сјећање на њега од заборава, рекла је професор српског језика и књижевности Радмила Трифковић.
„Андрићево стваралаштво је богато симболичким мислима, посебно када је ријеч о поезији гдје он говори о повезаности међу људима и нераскидивој вези човјека са човјеком. Писац је увијек стављао акценат на опроштај и пружање шансе, тако да мостови нису само грађевине већ споне које повезују људске душе“, навела је Трифковић.
Андрић је говорио: “Не руши све мостове, можда ћеш се вратити. Ниси птица ни лептир обалом што лети, кад нема мостова узалуд је чезнути, узалуд је схватити, узалуд је хтјети”.
Ми се трудимо не само да не рушимо мостове између нас и Андрића него да градимо и нове, а када је ријеч о враћању ми се Андрићу не враћамо јер од њега никада нисмо ни отишли.
Т.Сикираш
.
.
.
.
