У организацији Одјељења друштвених наука у Андрићевом иституту у Андрићграду одржава се научни скуп под називом “Завјетни народи у свјетској историји, Срби на пријелому епоха”.
Скуп је окупио еминентне професоре из Српске и Србије који ће говорити о томе шта српски народ чини завјетним, шта је његов завјетни идентитет и која је његова улога у свјетској историји. Срби су свакако по свом поимању завјетан народ, и сваки народ који за себе мисли да је завјетан то и јесте. Оно што је главно питање јесте у чему је наш позив и каква је наша судбина. Нешто од тога ћемо да чујемо на овом научном скупу – рекао је Слободан Антонић, руководилац Одјељења за друштвене науке Андрићевог института.
„Одговор смештам у један троугао , где се у једном углу налази заветни народ , пре свега Срби, други угао чини светска историја а врх тог троугла јесте Божији план, јер у том троуглу и функционише идеја заветног народа као једна врста динамике између Божијег плана, светске историје и заветног народа“; говори Антонић.
Зашто се Срби могу посматрати као заветни народ? -Дакле, у минималном смислу те речи, то је народ код којег у извесној мери постоји заветна свест. Ако Србе упоредимо са неки другим народима , пре свега европским , ми видимо да код Срба постоји нешто што се назива заветна свест, а то се састоји из тога што у јендом делу интелигенције о томе се разговара, штампају се књиге а на широкој публици постоји један израз Косовки Завет који се широко употребљава, чак и уполитици. Остаје питање колико је то изражено , ми то можемо кроз социолошка истраживања да испитамо и да процијенимо да ли испитаници знају садржај Косовског завета . Постоје неки индикатори који показују да су Срби у одређеном смислу заветни народ и вољели би да поступају као заветници“, наводи Антонић.
Али зашто то постоји код нас а не код других народа? Срби имају тренутак колективне трауме од Косовске битке , послије које је услиједила вишевјековна траума . Осим Косовског завета који је настао одмах после косовске битке,препознајемо неке елементе који су тај завет одржавали. А када говоримо о Србима , није само црква заједница спасења , него и сам заветни народ уједињен у добру може бити заједница спасења“; појаснио је професор Антонић.
На тему о завјетним народима у свјетској историји – говорили су и унверзитетски професори; Богољуб Шијаковић, Дарко Ђого, Слободан Рељић, Александар Петровић, Немања Ђукић, Ивица Тодоровић, Боривоје Милошевић, Владимир Димитријевић, Душан Достанић, Владимир Коларић, Олег Солдат.
На крају предавања , учесницима научног скупа ће се обратити и директор Андрићевог института Емир Кустурица. М.Андрић