Број пријављених случајева насиља у породици у Вишеграду је у порасту јер су се људи осмјелили да га пријављују, у чему огромну улогу игра невладин сектор који је подигао свијести о овој проблематици и скидању стигме са жртава, али и медији, изјавио је Срни Дејан Савић из вишеградског Центра за социјални рад.
Према његовим ријечима, од 2011. године се интензивно говори о насиљу, а након што је општина Вишеград потписала протокол о сарадњи између свих релевантних институција, сви надлежни додатно су се обавезали да у свом кругу дјеловања благовремено поступе када се насиље догоди или пријави.
Савић је појаснио да је улога Центра за социјални рад да, по сазнању, одмах пријави било који вид насиља и да пружи жртви психосоцијалну помоћ и упозна је о њеним правима.
„На основу Закона о социјалној заштити, можемо да дјелујемо тако што ћемо да пружимо и финансијску помоћ, да будемо посредник при смјештају особе у сигурну кућу, сарађујемо са МУП-ом и другим факторима у систему заштите жртве“, навео је Савић.
Он је истакао да у пракси, најчешће жртва насиље пријави или Центру за социјални рад или полицији.
„Обавеза радника Центра за социјални рад је да присуствују давању изјаве жртве, након чега ми правимо процјену ризика у односу на починиоца насиља. Обавезни смо обавити разговоре и са жртвом насиља и са починиоцем. Уколико постоје елементи насиља, обавјештава се дежурни тужилац, а даље рјешава суд“, рекао је Савић.
Он је нагласио да је у случајевима насиља у породици неопходно да се дјелује по хитном поступку и изричу одређене мјере у складу са Законом о заштити насиља у породици. „То су мјере удаљења лица из стана починиоца и забране приласка жртви“, навео је Савић.
ИЗВРШИТЕЉ НАСИЉЕ МИНИМИЗИРА, ЛИЈЕЧЕЊЕ ОД ТРАУМЕ ДУГОТРАЈАН ПРОЦЕС
Специјалиста психијатар Љубиша Шкипина изјавио је Срни да су посљедице које изазива насиље у породици многобројне – физичке које некада могу да доведу и до трајног инвалидитета, али и психичке које трају дуже и изазивају код жртава разне врсте проблема.
„Обично су у питању акутне психичке трауме које су пролазне, а веће посљедице остављају хроничне трауме, тако да се овај проблем може сматрати као врста пострауматског стресног поремећаја, па захтијева дуготрајније лијечење јер оставља посљедице на нормално функционисање у дужем периоду“, навео је Шкипина.
Он је нагласио да су узроци насиља многобројни.
„Може да се повеже са дјетињством насилиника и жртве ако су током одрастања били жртве насиља или су га гледали, тако да су трауме остале и у одраслом добу. Жртве насиља, најчешће се не јављају на вријеме и службе које се баве рјешавањем проблема касно сазнају за детаље како функционише која породица и шта се све у њој дешава“, појаснио је Шкипина.
Он је рекао да се Центар за ментално здравље сусреће са посљедицама углавном када се проблем већ догодио и када је жртва већ доживјела бројне психичке или физичке трауме, док са друге стране, извршитељ насиља минимизира свој поступак, одобрава га и не сматра га већим прекршајем.
Шкипина је поручио да су једина могућност за превентивно дјеловање предавања и медији како би се скренула пажња да особе које доживљају такву врсту проблема, што прије потраже помоћ.
ЗЛОСТАВЉАЊА СЕ НАЈЧЕШЋЕ ДОГАЂАЈУ У ПЕРИОДИМА ЗАБРАНЕ ПРИЛАСКА ЖРТВИ
Боса Милетић из Удружења жена „Мост“, које се 25 година бави овом проблематиком, рекла је Срни да су дуго радили на измјенама локалних политика које је Вишеград изузетно добро прихватио и насиље је у тој локалној заједници препознато као друштвени проблем.
Она је навела да је начелник Вишеграда Младен Ђуревић потписао протокол са свим субјектима заштите, а општина је прогласила и нулту толеранцију на насиље, што је изузетно важно.
„Оно што треба нагласити је да је протокол потписан са вртићима, школама, судством, полицијом, Центром за социјални рад, Домом здравља, те `Мостом` као организацијом која се низ година бави овом проблемом, тако да смо сви преузели обавезу из своје надлежности…Битно је што су и васпитно-образовне установе укључене у протокол ради превенције – да се дјеци од вртића почне причати да насиље није добро, како би они израстали у здраве људе“, поручила је Милетићева.
Она каже да судски процеси у просјеку трају око двије године, да је то лоше јер жене често одустају и повлаче своје изјаве, али да се нада да ће то бити унапријеђено.
„Имамо мултидисциплинарни тим, размјењујемо искуства и гледамо како ћемо то унаприједити. Приоритет је жена жртва насиља и гледамо како да је ојачамо. Битно нам је да у ланцу заштите сви представници институција буду сензибилни. Обично је то прва полиција. Важно је да полицајац жртву упозна која су њена права, али не само да их ишчита, њој се често мора поновити како би знала шта може све користити од подршке“, рекла је Милетићева.
Према њеним ријечима, кроз дугогодишњу праксу видјело се да се највећа злоостављања дешавају у периоду када су забране приласка, јер злоостављачи не могу схватити да не могу прићи, како они кажу, својој жени, свом дјетету, него онда када му то неки орган одреди и они тада „подивљају“.
„Ми смо за то да се и са насилницима ради. Медији мало извјештавају о овом проблему, не говори се често о томе. Кад ви нешто стално понављате и говорите да је то друштвени проблем и да не треба нико да ћути на то, људима то уђе у ухо и онда ће то они и прихватити. Жалосно је да је у 21. вијеку још увијек срамота да неко каже да трпи насиље и да се то крије. Треба више да се говори о томе, да се каже да је анонимна пријава насиља, да се људи едукују, да се подиже свијест о том друштвеном проблему“, поручила је Милетићева.
Полицијској станици у Вишеграду прошле године пријављено је 10 случајева насиља у породици, 2021. и 2020. по девет, док је у 2019. години евидентирано седам.
Према Закону о заштити од насиља у породици, који је у Републици Српској на снази од 2020. године, обавеза локалних заједница је да са свим релевантним субјектима који пружају заштиту, помоћ и подршку потпишу Протокол о поступању и сарадњи субјеката надлежних за заштиту жртава насиља у породици и родно заснованог насиља.
Општина Вишеград овај протокол потписала је у мају 2022. године.
СРНА