Историјски споменик Маркова кула на брду изнад Вишеграда, познатом као Град,остатак је некадашњег старог града Павловина из средњег вијека.
Иако не постоје поуздани писани трагови, предања и легенде кажу да је изнад куле било првобитно вишеградско насеље.
Тврђава је некада била подијељена на доњи и горњи град, а њен најбоље очуван дио до данас је управо стара кула односно тамница.
Грађена је средњевјековним стилом са кружном основом у висини од око осам метара и са зидовима дебелим око два метра. Првобитно је била осматрачница са погледом на уски Дрински кањон којим је пролазио каравански пут.
Испод саме куле данас су видљиви остаци од удубљења у стијени која људи од давнина зову Марково седло, а раније су ту биле и Маркове стопе.
Легенда каже да су ова удубљења оставила Шарчева копита која су била боље видљива, све до градње ускотрачне пруге Београд-Вишеград-Сарајево када су их градитељи уништли.
Легенда још каже да је Марко краљевић љут што на Дрини нема ни скеле ни моста како би прешао ријеку, на свом Шарцу прескочио Дрину са Буткових стијена до ове куле.
Предање даље каже да је Маркова љутња много година касније у причи дошла и до малог Бајице, а касније познатог Мехмед паше Соколовића који је у самој близини, свега стотињак метара низводно од куле саградио познату ћуприју на Дрину.
Вишеградски стари град-Павловину заузели су Турци 1544. године за вријеме чије владавине је кориштена као тамница.
По доласку Аустроугарске монархије на ове просторе, кула је затрпана камењем из страха да се у њој не би крили хајдуци и српски устаници.
Осамдесетих година прошлог вијека тадашњи СИЗ културе, остатке урушене куле Краљевића Марка је реновирао а општина Вишеград је кулу освијетлила те је она видљива ноћу и са магистралног пута бројним туристима који путују лијевом обалом Дрине према мору.
Остаци вишеградске тврђаве након толико вијекова и данас су нијеми чувари града и подсјетници на стара времена када када су Павловину походили витезови, племићи и краљевићи.
Радио Вишеград/М.Кусмук