Првобитна намјера била је писање биографије игуманије Теодоре из Манастира Дужи али је, каже ауторка, схватила да описује и свој живот.
„Ријеч је о својеврсној триологији, животним етапама кроз које сам пролазила. У првој говорим о сусрету са игуманијом – сада већ давне 1979.године, а завршава се дешавањима у 1991. години, која је била прекретница за све на овим просторима. У том дијелу описујем своје разапињање између оног што је истина, оног што слушам од бабе, ђеда и од мати Теодоре и свега другог што учим у школи“, рекла је Гудељева.
У другом дијелу Гудељева пише о одласку и десетогодишњем невољном боравку у Шпанији, одакле се није могла вратити због ратних дешавања у БиХ, иако јој је Требиње било у срцу, док је у свијету у то вријеме веома тешко било бити Србин и Српкиња.
Према њеним ријечима трећи дио односи се на повратак у Требиње и живот у овом граду од 2001. до 2019, гдје је радила као прводилац и једно вријеме провела у манастиру.
Библиотекарка Ивана Мачар каже да Народна библиотека и Културни центар „Иво Андрић“настоје да Вишеграђанима приближе стваралаштво домаћих писаца.
„Гудељева је овом књигом, не само сачувала мати Теодору од заборава, већ нам је свима дала прилику да упознамо игуманију и њен карактер“, навела је она.
Ауторка књиге, која је њен првенац, је прије ратних дешавања била професор физичке културе, али је након тога завршила теологију, а данас ради као вјероучитељ у Гимназији „Јован Дучић“ у родном Требињу.
О.Марковић
