Дан српске дипломатије обиљежава се сваке године 29. маја, у знак сјећања на овај датум 1839. године када је основана Књажевска канцеларија иностраних дјела, што се сматра почетком професионалне дипломатије у Србији.
Један од најпознатијих српских дипломата који је иза себе у овој области оставио каријеру дугу 21 годину је српски нобеловац и књижевник Иво Андрић. Овај велики писац, есејиста, лиричар, критичар, хроничар и нобеловац је двије деценије у дипломатској служби провео у важним тренуцима за Југославију био на кључним позицијама.
У дипломатској служби Краљевине Југославије Андрић је био активан од 1920. до 1941. године. Службовао је у осам држава и десет градова: Ватикану, Букурешту, Трсту, Грацу, Марсеју, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.
Андрић је имао веома успјешну дипломатску каријеру: најприје је био постављен за чиновника у посланству у Ватикану, а потом је радио као дипломата у конзулатима у Букурешту, Трсту и Грацу гдје је у јуну 1924. године одбранио докторску тезу „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине”.
Током 1927. године Андрић је радио у конзулатима у Марсеју и Паризу, а наредне године у посланству у Мадриду. Од 1930. до 1933. године био је секретар сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви.
Остало је забиљежено да је Андрић имао развијен осјећај за достојанство народа и државе које је заступао и представљао, као и да је један документ увриједљивог садржаја на рачун српског народа са индигнацијом вратио генералном секретару Друштва народа, Ерику Драмонду.
Андрић је 10. априла 1939. године ступио на дужност опуномоћеног министра и изванредног посланика Краљевине Југославије у Берлину.
Након десетак дана службе имао је обавезу састати се са Хитлером. О овом догађају Андрић је записао:
„Још од раног јутра припремао сам се за овај изузетан доживљај. Остани присебан, покушавао сам сам себе да смирим, али када сам се у пратњи шефа протокола нашао пред Хитлером, почео сам да губим присебност и готово панично зажелео да се овај строго протоколарни чин што пре заврши. Запазио сам да је Хитлер био можда нешто нижи од мене… Да сте ме тада запитали какве има очи, не бих могао са сигурношћу да вам кажем: откривао сам у њима неку хладну радозналост, хладан сјај човека који више верује у своје идеје и предрасуде него у самог себе“.
Ово службовање од готово пуне двије године представља најделикатнији период његове дипломатске каријере. Сам је за те године рекао да су му биле најмучније у животу.
Дан после бомбардовања Београда, 7. априла, Андрић је напустио Берлин и допутовао у Београд. Тиме се и завршила његова дипломатска мисија и, како се убрзо показало, његова дипломатска каријера. Други свјетски рат је провео у Београду у изолацији, у којој је написао романе ,,Травничка хроника” и ,,На Дрини ћуприја”.
Поводом Дана српске дипломатије, министар спољних послова Србије Ивица Дачић данас је у присуству званичника положио вијенац на Андрићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Радио Вишеград/М.Кусмук