На данашњи дан навршава се 61 година од како је Шведска краљевска академија прогласила Иву Андрића за добитника Нобелове награде за књижевност за ту годину. У свом образложењу Нобелов комитет је истакао да се Андрићу додјељује награда за “епску снагу којом је Андрић обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.
Ова вијест која је тог дана одјекнула свијетом, тадашњом Југославијом и Вишеградом, Андрића је затекла у редовној шетњи Калемегданом у Београду, а сазнао ју је од новинара који су га пресрели на улици.
Баш тог дана, службено, у Београду се затекао и директор тадашње вишеградске гимназије Божидар Полић који је чувши вијест отишао лично код Андрића у његов дом да му честита. Захваљујући Полићу, вишеградска гимназија је одржала одличну комуникацију са писцем све до његове смрти.
Следећег дана Иво Андрић је изашао у сусрет жељи југословенских новинара и обратио се јавности. „Главно осјећање које ме у овом тренутку испуњава је осјећај захвалности, прво према Шведској краљевској академији, а за тим и према свима онима који су ми у мом раду помогли а ја им често ни речима нисам стигао да захвалим. Намеравам да стрпљиво сачекам да прође ово узбуђење око мене, на које нисам навикао и сва ова празнична атмосфера па да се опет нашем у свом обичном и једноличном радном дану“ рекао је између осталог тада Андрић.
Тих дана у његов стан у Улици Пролетерских бригада у Београду стизале су честитке, телеграми и цвијеће.
Нобелова награда Иви Андрићу је уручена 10. децембра исте године на свечаности у Штокхолму, а писац је том приликом присутнима се обратио бесједом „О причи и причању“.
Комплетан фонд од награде у висини од милион долара Андрић је намјенио за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини. У писму које је 17. маја 1962. године упутио савјету за културу БиХ он је написао: „ Желим да обавјестим Савјет за културу народне Републике Босне и Херцеговине да сам одлучио да Народној Републици БиХ поклоним педесет одсто износа примљеног на име Нобелове награде. Моја је жеља да се ова средства употријебе за унапређење народних библиотека на подручју Босне и Херцеговине“. Неколико година касније Андрић је поклонио и остатак новца за унапређење библиотекасртва у БиХ. Из тог разлога дан Андрићевог рођења 9. октобар установљен је као Дан библиотекара Републике Српске.
Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године у Доцу код Травника, а своје дјетињство је провео у Вишеграду гдје је завршио основну школу. Преминуо је у Београду 13. марта 1975. године.
Радио Вишеград/М.Кусмук